Najveće zablude o Izraelu

Najveće zablude o Izraelu;

 Zabluda: 'Izrael' je bila zemlja bez naroda za narod bez zemlje.

 Historija: Arapi žive u Palestini već hiljadama godina. Ko su autohtoni narodi Palestine? Svi oni govore

 arapski. Uglavnom su sunniti, muslimani. Postoje kršćanske, šiitske, jevrejske manjine, kao i manjine Druza.

 Evropski jevrejski doseljenici su kontinuirano počeli pristizati 1882. godine, ali je uvijek opstala arapska 

većina sve do nekoliko sedmica prije Nakbe (arapska riječ za katastrofu), poznatije kao uspostavljanje države

 Izrael u proljeće 1948. godine.

Zabluda: Država Izrael se morala uspostaviti kao odgovor na holokaust.
Historija: Cionizam jeste vrsta evropskog kolonijalizma započetog u kasnim 1800-tim, dakle znatno ranije od

 holokausta u Evropi. Cilj cionizma jeste i oduvijek je bio uspostavljanje jevrejske države na zemlji nastanjenoj 

autohtonim Palestincima. Cionizam kao kolonijalni projekat, kako je objasnio Vladimir Ze'ev Jabotinsky, jedan

 od njegovih glavnih projektora, 1923. godine, jeste: "Možemo pričati koliko hoćemo o našim dobrim

 namjerama, ali oni shvataju, kao i mi sami, šta nije dobro za njih. Oni gledaju na Palestinu s istom instinktivnom

 ljubavi i istinskim zanosom s kojim su Asteci gledali na svoj Meksiko ili bilo koji Sijuks svoju preriju...

 Prema tome, zaključujemo da ne možemo ništa obećati Arapima u Izraelu ili arapskim zemljama.

 Njihov dobrovoljni sporazum ne dolazi u obzir. I najograničenija cionistička kolonizacija mora biti ili prekinuta,

 ili sprovedena uprkos volji autohtonog stanovništva. Ovakva kolonizacija se može nastaviti i razvijati samo

 pod zaštitom sile nezavisne od lokalnog stanovništva - željeznog zida koje domaće stanovništvo ne može

 probiti. To je u potpunosti naša politika prema Arapima. Formulisati ga na drugi način bila bi dvoličnost."
Ništa se u politici cionista prema Arapima nije promijenilo, osim jezika koji se upotrebljava kada se govori o

 cionističoj politici.

Zabluda: Izraelci samo žele živjeti u sigurnosti i miru sa svojim arapskim susjedima.
Historija: 1923. godine se moglo otvoreno pričati o protjerivanju domaćeg stanovništva. Danas su šifrirane

 riječi „mir“ i „bezbjednost“ zapravo poziv na prekid palestinskog otpora cionističkom kolonijalizmu i genocidu.

Jabotinskijev „Željezni zid“ je postao pravi zid u Palestini sa svrhom otimanja što više palestinske zemlje i

 slamanja mogućeg palestinskog otpora naseljavanju putem društvenog kontrolisanja Palestinaca.
Kako se ovo dogodilo? Britanska vlada je 1917. godine Balfourskom deklaracijom obećala podržati 

uspostavljanje jevrejskog nacionalnog doma u Palestini, iako su tamo već živjeli Palestinci. Između 1919. i 

1936. godine, utjecajni Britanci su podržali oduzimanje zemlje desetinama hiljada „fellahina“ (palestinskih seljana)

 dajući tu zemlju evropskim cionističkim naseljenicima.
Kao reakcija ovom nepravednom davanju palestinske zemlje jevrejskim doseljenicima, Palestinci su se 

suprotstavili i pozvali na opći štrajk od 1936. do 1939. godine, bojkotujući sve britanske i cionističke

 institucije. Štrajk je imao izuzetnu podržanost i rezultirao je poznatim ustankom. Ustanak je najzad ugušen,

 a Britanci su uhapsili 5000 Palestinaca, pogubili 148 ljudi i uništili 5000 domova.
Na kraju 1947. godine cionisti su držali samo 6,59 % ukupne teritorije Palestine. Iste godine, UN, kojem je u

 interesu bilo kultivirati zapadno-evropsko naseljavanje Palestine, izglasale su podjelu Palestine na jevrejsku i arapsku državu. Palestinci i

 arapske države su odbacile ovaj plan (Jevreji bi dobili preko 54% teritorije po UN-ovoj podjeli).

Joseph Weitz, direktor Nacionalnog jevrejskog zemljišnog fonda i šef trećeg „Komiteta za prijenos“ je 1948.

 godine tvrdio: „(Mi) moramo usmjeriti rat ka uklanjanju što je više moguće Arapa izvan granica naše države“.

Između 1947. i 1949. godine, prijavljeno je 45 masakara, uključujući masakar Jehida, masakar El Šeik, 

masakar Bejt Daras, masakar Dahmeš i poznatiji masakar Deir Jassin u kojem je ubijeno više od 250 ljudi 

(bajonetom su probili stomak 25 trudnica i 52 djece obezglavili), kao i masakar Devajma, u kojem je ubijeno 

100 ljudi, uključujući i djecu, koja su ubijana tako da su im lomili lobanje štapovima.
U 1948. godini, 935 000 Palestinaca (85% autohtonog stanovništva Palestine u to vrijeme) je protjerano iz

 svoje zemlje, u nekim slučajevima pod prijetnjom oružjem, a u drugim slučajevima masakrom ili prijetnjama

 masakrom kao u Deir Jassinu. Kao rezultat toga, 530 od ukupno 550 sela je potpuno uništeno ili im je broj 

stanovnika smanjen. Preko 78% palestinske zemlje oduzeto je u cilju uspostave jevrejske države.
„Država Izrael“ osnovana je maja 1948. godine, a kolonijalni sistem kojeg su otpočeli Britanci je prenešen na

 novu cionističku državu.

Zabluda: "Izrael" je demokratija.
Historija: Nakon osnivanja „države Izrael“, ubrzo su donešeni razni rasistički zakoni. Zakon o povratku iz 1950. 

godine dopušta pravo imigracije Jevrejima rođenim bilo gdje u svijetu. Nejevrejima - autohtonim Palestincima

 koji su pobjegli pred masakrima 1947. i 1948. godine, u većini slučajeva je spriječen povratak. Zakon o

 imovini u odsustvu iz iste godine, ličnu imovinu Palestinaca izbjeglih tokom kampanje terora 1948. godine

 je označio „imovinom u odsustvu“ i ova imovina stavljena je pod nadležnost „Staratelja imovinom u odsustvu

“ koji je dodijeljivao ovu zemlju jevrejskim naseljenicima.
Mogućnost Palestinaca da imaju ikakvu ličnu imovinu ili platu ukinuta je u prvim dekadama postojanja ove

 „demokratije“.
Od 1950., zakoni o nacionalnosti i identitetu su definisali „jevrejsku nacionalnost“ s posebnim privilegijama, 

stavljajući je iznad „arapske nacionalnosti“ koja postaje predmetom posebnog tretmana „bezbjednosti“.

 Prijenos Zakona o imovini iz 1950. i Akt o sticanju zemlje iz 1953. godine ostvario je prijenos konfiskovanih

 palestinskih sela i privatnog vlasništva na Agenciju za razvoj jevrejskih naselja. Ovi izraelski zakoni iz 1950. 

godine liče na Akt o zemlji domorodaca južnoafričkog apartheida iz 1913. godine i Aktu urbanih područja

 domorodaca iz 1923. godine.
U 1967.godini, izvršena je invazija na ostatak Palestine, cionisti su je okupirali, a još 350 000 Palestinaca je

 pobjeglo ili protjerano.
U 1970-im, „judaizacija Galileje“ (termin koji cionisti upotrebljavaju da bi opisali etničko čišćenje Palestinaca s

 ovog područja namijenjenog isključivo za jevrejske naseljenike) je slijedila isti obrazac naseljavanja poznat

 kroz historiju Palestine:
- oduzimanje poljoprivrednog zemljišta i zemljišta za ispašu u područjima koja okružuju centre s palestinskim

 stanovništvom;
- zaustavljanje razvoja palestinskih sela sprječavanjem izgradnje i prava planiranja;
- plansko naseljavanje Jevreja s ciljem razbijanja teritorijalnog kontinuiteta palestinskog područja;
- onemogućavanje pristupa osnovnim uslugama kao voda (i krađa vode); i
- politika sprječavanja postojanja palestinske ekonomije i dovođenje Palestinaca u položaj zavisnosti o 

doseljenicima.
Posredstvom „mirovnih pregovora“ u Oslu, kroz Ženevski sporazum i Mapu puta, cionisti su vodili politiku 

otimanja što više zemlje i rušenja srčanog otpora kolonijalnom naseljavanju neumoljivom silom.

Zabluda: Problem je u starom konfliktu između vjerskih skupina.
Historija: To je problem između autohtonih Palestinaca i Evropljana koji su došli s oružjem da ukradu njihovu

 zemlju i resurse. Cionizam je rasistička ideologija s ciljem etničkog čišćenja Palestine od autohtonog

 stanovništva sistematskim metodama. Palestinski narod sastoji se od više religija - svi su doživjeli cionistički 

rasizam i brutalnosti.

Mit "vjerskih sukoba" zauzima centralno mjesto u propagiranju mišljenja da „dijalog“ između „Izraelaca“ i

 Palestinaca može riješiti „sukob“ i da ljudi trebaju razviti međusobno „razumijevanje“. To znači potkopavanje

 bilo kakve diskusije o realnosti - rasističkom režimu koji nastavlja da kolonizuje autohtonu zemlju.

Ovaj mit traži od Palestinaca da „ostave prošlost iza sebe“ i grade „zajedničku budućnost“ s ljudima koji 

nastavljaju da ubijaju njihove porodice, kradu njihovu zemlju i uništavaju njihove domove. Time se implicira

 da Palestinci treba da ustupe svoja osnovna prava, dostojansvo i domovinu.

Zabluda: Borci palestinskog pokreta otpora su ekstremisti, antisemiti i ne žele da žive u miru.
Historija: Palestinski narod se bori za svoj opstanak kao narod koji se bori protiv rasizma i genocida. Baš kao

 što se od Afrikanaca ne bi trebalo očekivati da tvori mir s bijelim rasistima, tako je i apsurdno misliti da

 Palestinci trebaju biti motivisani na uspostavu mira sa svojim tlačiteljima, dok cionistički kolonizatori još uvijek

 okupiraju palestinsku zemlju.

Od 1920-ih pa do sada, Palestinci se legitimno odupiru rasizmu, kolonizaciji i genocidu svim neophodnim 

sredstvima: općim štrajkovima, demonstracijama, periodima nesaradnje, bojkotima izraelskih proizvoda i usluga, 

odbijanjem da se pokoravaju vojnim naređenjima, odbijanjem da napuste vlastitu zemlju konfiskovanu za

 doseljenike, odbijanjem plaćanja poreza, oružanom borbom i šehidskim operacijama (koje su cionisti nazvali 

„samoubilačkim bombaškim napadima“).

Svakom obliku otpora se dosljedno uzvraća teškim i brutalnim represijama: vazdušnim bombardovanjem, 

vojnim kontrolnim puktovima, politikom „Željezne pesnice“ - lomljenja kostiju ruku palestinske djece, kolektivnim

 kaznama, mučenjem i masovnim hapšenjima (preko 600 000 Palestinaca je uhapšeno od 1967. godine). Cionistička

 politika krivi borce otpora za povećanje represije nad Palestincima.
U stvarnosti, palestinski otpor je samo barijera koja sprječava cioniste da sasvim dovrše svoju misiju istrebljenja 

Palestinaca kao cjeline.

Neka svijet vidi istinsko, nakaradno lice Izraela

Neka svijet vidi istinsko, nakaradno lice Izraela; Nema sumnje da nova izraelska vlada, vođena Benjaminom

 Netanjahuom, vjerodostojno predstavlja kolektivni mentalni sklop izraelskog cionistčkog društva. Istina,

 postoje Izraelci koji osjećaju averziju prema rasizmu i fašizmu, ali njihov broj je, nažalost, veoma mali, i 

njihov utjecaj je skoro pa zanemariv.

Zaista, samo i letimičan pogled na sastav novog izraelskog kabineta otkriva jednu ekstremističku 

koaliciju ratnih zločinaca, patoloških lažova, rasističkih ubica (i Hitlerovog i Staljinovog stila) i vjerskih

 manijaka punih mržnje koji udišu... i izdišu mržnju 24 sahata na dan.
Za one koji ga ne znaju, Benjamin Netanjahu je odličan patološki lažov. Njegov modus operandi je zasnovan

 na prevarama, lažima, okolišanju i obmani. Uprkos tome što njegov ured za odnose s javnošću brblja o

 “miru s našim susjedima,” ovaj čovjek je zauzeo čvrst stav protiv mira, protiv stvaranja jedne palestinske

 države na Zapadnoj obali i protiv jednakih prava za Jevreje i nejevreje. On je, ustvari, oduševljeni zastupnik 

judaiziranja Istočnog Jerusalema zaustavljanjem arapskog demografskog rasta, uništavanja arapskih domova 

i uskraćivanja prirodnih prava stanovnicima Jerusalema da grade kuće kako bi se izašlo u susret njihovom 

priraštaju. Ova drska rasistička politika je poznata kao “sužavanje arapskih horizonata” i njegov ultimativni 

cilj jeste da istjera arapske stanovnike El-Kudsa, ili makar što ih je više moguće, te da napuste grad zauvijek.
Netanjahuov zatrovani rasizam nije samo ograničen na Palestince “okupiranih teritorija” ili “Shtachema” kao

 što se Zapadna obala i Pojas Gazze često nazivaju na hebrejskom. Više puta je citiran kako traži da se 

poduzmu “mjere” da palestinski građani dostignu prag od 30%. Dalje, Netanjahu koji često priziva koncepte 

civilizovanosti, demokratije i zapadne kulture, pogotovo kada se obraća naivnoj zapadnoj publici, vjeruje da

 bi Izrael trebao da krene s masivnom kampanjom etničkog čišćenja Palestinaca ako i kada međunarodna

 zajednica, posebno SAD, budu tolerirale takav scenario. 1989. godine Netanjahu je rekao studentima na 

Bar-Ilan univerzitetu da je “Izrael trebao da iskoristi gušenje demonstracija u Kini, kada je pažnja svijeta bila

 usmjerena na tu zemlju da izvrši masovno istjerivanje Arapa sa ovih teritorija.” Za one koji riječ “prebacivanje”

 shvataju olahko, treba da znaju da je “prebacivanje” samo eufemizam za genocid. Ukoliko je takav premijer, možete tek zamisliti kakvi su tek njegovi poručnici i ministri od Avigdora 

Liebermana do gurua Gush Emunima (doseljenički pokret), koji bez imalo srama zahtijevaju da svi nejevreji

 u Izraelu-Palestini budu ili istrijebljeni, ili deportovani, ili porobljeni kao vodonoše i drvosječe u službi gospodarske rase!

 Zatim, tu je i beznadežni oportunistički ratni zločinac Ehud Barak koji arogantno insistira da je armija koja je

 pobila na stotine djece bijelim fosforom najmoralnija armija na svijetu.
Netanjahu nije glup. On shvata da su njegova ideološka ubjeđenja isuviše nakaradna i isuviše fašistička da bi ih

 međunarodna zajednica prihvatila, uključujući i SAD, zaštitnika-saveznika Izraela. Zato će on nastaviti da zavodi svijet zamagljivanjem i skrivanjem fašističke prirode njegove

 vlade, koliko god je to moguće. Zato će u velikoj mjeri pribjeći primjenjivanju “diverzantskih taktika”, poput 

“terora”, “Irana”, “antisemitizma” i “Hamasa” kako bi skrenuo pažnju s fašističke i zločinačke platforme 

njegove vlade. Uzvikivat će “Auschwitz, Treblinka, Mauthauzen, Bergen Belsen” kad god se izlože izraelski 

zločini i nađu pred kritičarima. Tvrdit će da Izrael neće sebi dozvoliti da se spusti na nivo Auschwitza kad god

 od njega bude zatraženo da prekine okupaciju domovine Palestinaca i dozvoli palestinskom narodu pravo na

 nezavisnot i sopstveno odlučivanje.
Ukratko, govorimo o čovjeku koji laže koliko li diše, prevarantskom političaru koji misli da hasbara

 (propaganda) i mudri javni odnosu mogu biti efektivnija zamjena za pošten mirovni proces zasnovan na 

ljudskim pravima i međunarodnom zakonu. Ovo je razlog zbog kojeg svjetski centri ne smiju sebi dozvoliti 

da budu prevareni i zavedeni od strane ovog notornog i kardinalnog lažova.
Naravno, ja ni na koji način ne kažem da je prethodna izraelska vlada bila manje pokvarena od ove sad.

 Prethodna vlada zle trojke – Olmert, Livni, Barak – je imala sve karakteristike cionističkog Trećeg rajha. 

Šta se drugo može reći za vlast koja je svojoj armiji naredila uništavanje i spaljivanje hiljada civila bijelim

 fosforom, zatim besramno tvrdila da joj to nije bila namjera? Međutim, ta vlada je od strane mnogih zemalja

 širom svijeta, poput naivnih Evropljana, smatrana “vladom mira”, “liberalnom”, pa čak i “ljevičarskom vladom”

, što je dalo novo značenje pojmu “verbalna prostitucija”.
Za nas, Palestince, uprkos legitimnom i razumljivom strahu koji dolazi od uspona fašizma u Izraelu, bolje je 

da Izrael javno bude fašistička vlada koja slijedi fašističku politiku nego da, kao rezultat obmane, bude jedna 

“liberalna” ili “ljevičarska” vlada koja slijedi istu tu zločinačku politiku. Neka ih svijet vidi onakvim kakvim jesu.
Kada se sve sagleda, jedan očit zločinac bolji je od lažljivog sveca. Ovaj prethodni je makar predvidiv i 

konzistentan.

!! ĐAVOLJI ADVOKATI - OBAVEZNO PROČITAJTE !!

ĐAVOLJI ADVOKATI - OBAVEZNO PROČITAJTE; Tradicionalno, umjetnici imaju tu

 odgovornost da unapređuju unutrašnje čulo slušatelja i kreiraju veću svjesnost o jedinstvu svega 

stvorenog. U Persiji, zvukovi ptica i vodopada su korišteni za liječenje. Majke često koriste svoj 

blagi glas da bi ušuškale svoje bebe. Učenje Kur'ana je korišćceno za liječenje još od vremena 

Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Međutim nisu svi zvukovi iscjeliteljski. Neki mogu biti i 

opasni.

Zvuk muzike, naprimjer, utiče na brzinu pulsa, temperaturu kože, krvni pritisak, misićnu tenziju te na

 aktivnost moždanih valova. Muzika može takođe pomoći u oslobađanju biohemijskih supstanci kao

 što su endorphini u mozgu i ponašati se ka...o prirodno sredstvo protiv bolova. Ljudski skelet je takoder

 visoko osjetljiv na vibracije 69-70% zvukova koji se mogu naći unutar čujnog opsega, a zvuk se brže kreće

 u vodi od koje se čovjek najvise i sastoji. Skelet potom permanentno prenosi informacije sa još osjetljivijih

 nivoa u samo nervno tkivo. Neprikladna ili glasna muzika, s druge strane, može biti opasna. Studije iz 1990.

 tvrde da glasna muzika dovodi do vasoconstrictie uzrokovane povecanim krvnim pritiskom. To redom dovodi

 do hipertrophije glatkih mišića, suzavanja kapilara te začepljenja krvotoka.

Gdje je rock muzika u svemu tome?

Eksperimenti sa biljkama su to također pokazali nešto slično. Naime, biljke koje su mučene muzikom 

Jimmija Hendrixa i grupe Led Zeppelin uginule su za desetak dana, a svojim su rastom bježale od izvora zvuka.

Utjecajem disharmonične rock muzike i njenog sadržaja - skrivenim i otvorenim porukama, mladi upijaju

 programe zla koji će kroz njih utjecati da budu hladni i zli, fanatici, ideolozi mraka. Mnogi ne znaju koliko

 su vođeni i izmanipulisani. Mnogi obožavaoci kažu da se prilikom slušanja ove ili one, rock ili heavy metal

 muzike apsolutno dobro osjećaju i da dobijaju puno energije. Ali oni ne znaju da postoje i negativna 

energetska polja sa kojim možemo stupiti u komunikaciju, a preko njih i sa demonskim poslužnicima i

 hijerarhijama. Ovoj privlačnosti rock muzike često je prethodila životna situacija neispunjenih želja, 

potreba za zaštitom, razočarenja, neuspjeha, odakle dolaze osjećaji samoće, melanholije, frustracije,

 rezignadje pa sve do agresije, pobune i samoubistva. Ti osjećaji otvaraju vrata negativnoj energiji i zvukovima

 kao što je rock muzika .Zviždeći tonovi, prodorna kreštanja i glasna muzika faktor su smetnje našem

 duhovnom miru.

Kokain, marihuana, LSD...

Šezdesete godine su bile period velikog nemira u Sjedinjenim Američkim Državama. Kultura mladih je tražila 

drugačiji način života, a našla je marihuanu i nove "unapređene" droge kao što je lysergic add diethylamide (LSD). Ove droge nisu u potpunosti shvaćene, i vjerovalo se da one mogu proširiti ljudsku svjesnost a njihovim konzumentima osigurati mistično iskustvo koje je moglo povećati njihovo razumijevanje. Mnogi od najranijih eksperimentatora sa LSD-om (najzapaženijije Timothy Leary) smatrali su ovu drogu poklonom čovječanstvu - neizvjesnoje od čega ili koga. Bez obzira na ove izvore, LSD je imao glavni utjecaj na razvoj rock muzike. Zvuk i sadržaj pjesama su primjetno izmijenjeni. Rock muzika postaje opterećena pretpostavljenom mističnom slikom generisanom od strane halucinogena. Ovaj pokret je imao svoje korijene kako u samim muzičarima tako i u muzici posvecenim biznismenima Naprimjer, jedan od najvećih proizvođača LSD-a (tajanstvena figura koja je još uvijek poznata samo kao Owsley) sponzorisao je rock band The Grateful Dead u promišljenoj kampanji promovisanja ideje o ekspanzijSatanske zamke

Bivši pripadnik masona, odnosno njihovog užeg kruga -iluminata (satanskih "svjetlonoša"), John Tod,

 posvjedočio je kako je služio satani kroz jedno od najmoćnijih sredstava destrukcije mladih - rock

 muzike:

"Bio sam rukovodilac... produkcije Zodiac, najveće organizadje firmi za produkciju ploča i društva za 

organizaciju koncerata u USA. Kad bi se dovršila jedna matrica (snimak sa koje se presnimavaju sve druge

 ploče i kazete), odnosili bi je u jednu salu koja nije bila dostupna za javnost i tamo bi bila postavljena najedan 

oltar (satani). Informacija o ovim kultnim radnjama te o usnimavanju tajnih, uhu nečujnih molitvi satani na

 pločama i kazetama dospjela je u javnost i to je izazvalo veliku paniku medu producentima i njihovim Ijudima 

u pozadini, a 'kršćanski' obožavaoci ove muzike radili su na rušenju populamosti izdavača. Zato je otvorena 

nova firma produkcije ploča i potpisani su ugovori sa nekim uglednim rock grupama i dali im blaža, 

'kršćanska' imena." Tod priznaje: "Da biste znali koliko demona imate u kući morate samo prebrojati svoje

 rock ploče."

Skrivene poruke
Pjesma "Stairway to Heaven" grupe Led Zeppelin je najpopularnija pjesma u historiji rocka. Jedan redak

 pjesme kaže: "Znaš, ponekad riječi imaju dva značenja." Treba znati daje pjesma podvrgnuta satanskom 

BACKMASKINGU! Jedan dio slušan normalno glasi: "Da, postoje dvije staze kojima možeš ići, ali u dugoj 

trci još uvijek ima vremena da promijeniš put na kojem si." Ali ako se to pusti unatrag, jasno se može čuti:

 "To je moj slatki satana... ohhh, zapjevaću jer živim sa satanom." Ovo je pjesma "number one" u historiji 

rocka! Samo koincidencija? Ne bi se reklo! Jimmy Pageje predani sljedbenik sataniste Aliestera Crowleya.

 Jedno od Crowlyjevih satanističkih učenja je naučiti bacati neslućene čini na ljude govoreći im unazad! 

U pjesmi "Houses of Holy", oni pjevaju:

"Neka pjesma bude tvoj gospodar

Hoćeš li povesti računa o gospodarevom pozivu

Ohhhh, satana..."

Ljudski mozak je podijeljen u dvije polovine. Naučnici tvrde da lijeva polovina mozga obuhvata racionalne

 i analitičke funkcije nervnog sistema, dok je desna polovina mozga sposobna obuhvatati podsvjesne, 

emocionalne i instinktivne procese. Tako, naprimjer, skrivenu poruku "unauhiram imzu", koja preko lijeve 

polovine mozga dospijeva u svijest slušaoca, desna polovina mozga pretvara u naredbu "uzmi marihuanu". 

Razum se ovoj poruci ne može suprotstaviti, jer je ne prepoznaje.

Mnogi rockeri i rock grupe kao što su: The Beatles, The Eagles, Pink Hoyd, Alan Parsons Project, T. Rex,

 Rolling Stones, Tull, Reed, Eltonjohn, Madonna, Chris de Burhg i dr., osim svoje destruktivne muzike, 

svojim slušaocima, kroz teliničko ili fonetsko šifrovanje jednog snimka, predaju još i skrivene poruke, 

izobličene ili uhu nečujne (ali podsvjesti čujne), a koje bi trebalo destruktivno djelovati. "I kad posmatramo

 osnovno značenje u mozak tajno unesene poruke biće nam jasno demonsko nastojanje da se čitave mase 

mladih - koje o tome i ne slute, odgajaju za 'đavolje legije' ("Rock unatrag", Michaela Bushmanna)."

Neki primjeri skrivenih poruka:

"Pristupi nam, pristupi nam, pristupi nam..." (pjesma "Hell Awaits" grupe Slayer);

"Sam đavo je tvoj bog" (pjesma "God of Tliunder" grupe KISS);

"Zli imaju moć" (pjesma "Every Little" grupe Police);

"'Ja te volim' - rekao je đavo" (pjesma "Tops" grupe Rolling Stones);

"Ti si bespomoćan protiv zlih, protiv sviranja unatrag" (pjesma "She bop" grupe Cindy Lauper);

"Hail Satan, haaaaail Satan!" (pjesma "When you call my name" pjevačice Madonna).

Kroz ove skrivene, unatrag snimljene, poruke, čovjekovoj podsvijesti, koja je jača od svijesti i kojoj svijest 

robuje, daju se hipnostičke zapovijedi kako misliti, kako osjećati, kako se osjećati bespomoćnim protiv 

"moćnihI skriveno i jasno...

Dok metoda backward masking (backmasking, backtracking) upravo "finim" rok grupama donosi veliku 

populamost jer podsvjesne satanske poruke pojačavaju uspjeh, dotle heavy metal ili death metal grupe vec' 

otvoreno koriste... široku paletu riječi bogohuljenja, gnusosti i perverzija. ("Slušaj čovječe čime te miluju: budi 

đubre do kraja.")
Rock zvijezda, homoseksualac, David Bowie u magazinu Rolling Stone (12. II 1976.) je zapanio muzički

 svijet kada je izjavio:

"Rock je oduvijek bio đavolja muzika... Vjerujem daje rock & roll opasan... Osjećam da mi samo

 nagovještavamo nešto još mračnije od nas samih."

U pjesmi "The Conjuring" grupe Megadeth, jasno se može čuti prava misija rocka:

"Ja sam đavolov advokat, prodavac, ako hoćeš... Dodi i pridruži mi se u mojem paklenom ambisu... Ja imam

 tvoju dušu!"

Na kraju pjesme pjevaju: "Povinuj se!"

Grupa Metallica u svojoj pjesmi "Jump in the Fire" nareduje omladini da skoči u pakao:

"Prati me sada, dijete moje...

Uradi tačno onako kako kažiem... Skoči svojom voljom ili budi uzet silom Imaću te na jedan ili drugi način...

 Stoga, dostigni dno, ščepaj mi ruku, šetaj sa mnom kroz zemlju, Dodi domu kojem pripadaš, Tako, hajde, 

skoči u vatru."

U svojoj naslovnici "The Prince", Metallica otvoreno pjeva:

"Anđele iz dubina...

Hoću da prodam svoju dušu...

Uzmi moju dušu, sotono

sa dijamantima kojim se odužuješ

Nije me briga za raj

Stoga, ne traži da plačem

I ja ću gorjeti u paklu

Od dana kada umrem."

Rock zvijezda, Marilyn Manson, ponosno se hvali: "Nadati se je da ću biti zapamćen kao osoba koja je 

donijela kraj kršćanstvu." (Spin, august 1996.) Mansonove nade su: "Mislim da svaki put kad ljudi slušaju

 ovaj novi album možda će bog biti uništen u njihovim glavama..." (Huh, oktobar 1996.) Mansonove blasfemije

 nisu samo akt. Manson rado priznaje da tu ima više od onoga što je očigledno: "Ja ne znam da li je iko 

stvarno razumio šta mi pokušavamo učiniti. To ne predstavlja samo šok... to je mamac. Jednom kada ih

 uhvatimo, mi im možemo dati našu poruku." (Hit Parader, oktobar 1996.)

Bon Jovi pjeva u "Homebound Train":

"Dok sam bio još samo dječak đavo me je uzeo za ruku odveo me od moje kuće napravio me je čovjekom...

 Ja idem dolje, dolje, dolje, Dolje, dolje,... Na vozu koji juri kući."

U magazinu "Smash Hits", Bon Jovi kaže: "... Ubio bih svoju majku za rock & roll. Prodao bih svoju dušu."

Jedna od najpoznatijih pjesama 70-tih je "Hotel California" grupe The Eagles. Mnogi ljudi ni u snu ne bi

 pomislili da se ta pjesma odnosi na "Crkvu Satane", koja je smještena u preobraćenom HOTELU u ulici 

CALIFORNIA. Unutar omotnice albuma, gledajući nadolje, stoji slika Antona Laveya, osnivača

 "Crkve Satane" i autora Satanske biblije! Neki će reći: The Eagles nisu ozbiljni - oni samo prodaju ploče.

 Ali Larry Salter, menadžer ove grupe, u novinama Waco Tribune Herald (28. II 1982.) priznao je da su

 The Eagles bili upleteni u "Crkvu Satane". Nije iznenadujuće budući da je jedna njihova pjesma naslovljena

 kao "Prijatan dan u paklu." (U samoj pjesmi "Hotel Califomia" oni pjevaju: "Zvijer se ne može ubiti...",

 misleći pritom na đavola.)
Grupa KISS je iskakala na pozornicu kao rock'n'roll demoni - bljuvanjem krvi i vrišteći. Njihova ispovijest

 glasi: "Mi smo sveštenici 'Satanskog bratstva Amerike'. Izdavač ploča nije želio da objavi naše pravo ime jer

 naše ime znači 'Kings In Satan Service' (Kraljevi u satanskoj službi)."

Grupa Black Sabbath je, ustvari, tokom svojih koncerata pozivala omladinu da prime satanu. Jedan od 

njihovih albuma je istinoljubivo nazvan "Prodali smo naše duše za rock & roll". Njihova pjesma N.I.B.

 (Kristovo rađanje u crnom) je jedna od najotvorenijih satanskih pjesama ikad snimljenih. To je Luciferova

 Ijubavna pjesma u kojoj on poziva slušaoca da "ga uzme za ruku":

"Neki Ijudi kažu da moja Ijubav ne može biti istinska

Molim te, vjeruj mi, moja Ijubavi, i ja ću ti pokazati

Daću ti one stvari koje si smatrao nestvamim...

Tvoja Ijubav prema meni umalo da ne postane stvarna...

Pogledaj u moje oči, vidjećeš ko sam ja,

Moje ime je Lucifer, molim te, uzmi me za ruku!"

Pjesma "Sympathy for the Devil" grupe Rolling Stones je zvanična anatema "Crkve Satane". U njoj Lucifer

 govori u prvom licu. Vodeći vokal, Mick Jagger, tvrdi da Anton Lavey, osnivač spomenute crkve, inspiriše

 njegovu muziku! Njihov album "Their Satanic Majesties Request" ne ostavlja sumnju na njihovu vjernost.

Na dodjeli MTV nagrade 1992. godine, predstavnik grupe Red Hot Chili Peppers je, nakon zahvale, rekao:

 "Najprije želimo da zahvalimo satani..."

Šta misliš da ova muzika čini?

Spomenute su samo neke od najpopularnijih grupa na svijetu koje služe đavolu.

Prema knjizi "Satanizam u Americi", ova pojava predstavlja najbrže rastuću supkulturu među američkim

 tinejdžerima. Studije koje je obavila Georgia Police Academy otkrivaju da 90% umiješanih u satanizam čine

 tinejdžeri. Dr. Paul King, direktor programa za adolescente u bolnici Charter Lakeside, u Tennesseeju, kaže

 da je više od 80% njegovih pacijenata tu zbog rock muzike. On kaže da "ova lirika postaje njihova životna 

filozofija, religija".

"Gospodaru moj," - reče - "zato što si me u zabludu doveo, ja ću njima na Zemlji poroke lijepim predstaviti i

 potrudiću se da ih sve zavedem, osim među njima Tvojih robova iskrenih." (Kur'an: El-Hidžr, 39'40)

" (koji postaju moćni samo zato što ih obožavamo).i svijesti kroz upotrebu LSD-a